U Bosni i Hercegovini ne postoji zakonski okvir koji uređuje rad online medija. U tom pravnom vakuumu, portali bez impresuma i uredničke odgovornosti svakodnevno formiraju javno mnijenje, dijeleći dezinformacije i šireći govor mržnje. Zašto zakon još ne postoji i može li se uopšte zaštititi javni interes u medijskom prostoru bez pravila?
Odsustvo regulative ostavlja prostor za potpuni haos, u kojem se množe platforme bez impresuma, vlasničke strukture i uredničke odgovornosti. Profesionalna udruženja upozoravaju da dezinformacije i govor mržnje postaju svakodnevni diskurs. Istovremeno, urušava se integritet novinarske profesije. Odgovorni, zvanično, ne postoje.
“Spašavanje redova novinara može se desiti samo individualno. Naravno, uvažavajući sve one školske obaveze o kojima smo učili dok smo se školovali za ovo časno zanimanje, koje je nečasno izvrgnuto ruglu i dovedeno na ivicu opstanka, ekonomskog i moralnog, etičkog”, rekao je Predrag Ćurković, član Suda časti Udruženja novinara RS.
“Mislim da je važno donošenje tog zakona kako bismo podjele u medijskoj zajednici, na vlasničkoj, entitetskoj osnovi prevazišli i kako bi svi mediji imali transparentan rad i odgovornost prema javnosti i građanima Bosne i Hercegovine”, ističe Borka Rudić, generalna sekretarka Udruženja BH novinari.
Nije u pitanju samo status novinarske profesije, već pravo građana na tačne i provjerene informacije. Zakon je neophodan, poručuje pravnica Dragana Stanković. U Republici Srpskoj kleveta je ponovo kriminalizovana, ali bez sveobuhvatnog zakona o medijima takva mjera ostaje bez stvarnog efekta.
“Ja nemam podatak da je Tužilaštvo sprovelo takvu istragu i sankcionisalo nekoga koje je činilo ta uslovno rečeno krivična djela, niti imam podatak da se neko na taj način pokušao zaštititi sebe od klevetnika. Da je podnio krivičnu prijavu Tužilaštvu koje bi onda iskoristilo svoje mehanizme i otkrilo učinioca krivičnog djela”, navodi Stanković.
Problem nije samo u zakonskoj praznini, već i u široko rasprostranjenoj toleranciji neodgovornosti. Kada klikovi i lažne vijesti postanu unosniji od profesionalnog novinarstva, sistem je ozbiljno narušen, upozorava Marija Milić, stručnjak za komunikacije.
“Jako je važno da gledaoci znaju da danas portal mogu da osnuju tri bilo koja građanina ove zemlje, koja ne moraju da imaju ništa sa novinarstvom. A budimo realni, portali danas najviše kreiraju javno mnijenje, zajedno sa političarima”, napominje Milić.
Bez jasnih pravila, odgovornosti i sankcija profesionalno novinarstvo u Bosni i Hercegovini gubi bitku protiv anonimnih i neodgovornih izvora. I nije više pitanje kada će zakon doći, već koliko će nas do tada koštati njegovo odsustvo, saglasni su svi naši sagovornici.
Izvor: BHRT
